Glasnik slobodne misli i autentičnog pokreta

Sudbina Vožda: Kad se kumovi uplaše povratka Arhitekte

Istorija ima svoj surov, ali nepogrešiv eho. Godine 1817, u mraku Radovanjskog Luga, Vožd Karađorđe — čovek koji je iz pepela podigao i stvorio modernu srpsku državu — pao je od ruke sopstvenog kuma. Miloš i njegovi čuvari nisu ga napali u otvorenoj borbi, niti su pred njega izašli sa argumentima i vizijom. Ubili su ga na spavanju, u potaji, a njegovu glavu poslali u Carigrad kako bi ugrabili mrvice vlasti i osigurali svoje fotelje kod tuđeg gospodara.


Razlog je bio prost: sebične vođe se više plaše povratka onoga ko je sve stvorio nego samog neprijatelja.


Danas, u ovom našem virtuelnom svetu, gledamo istu istorijsku dramu, samo u modernom ruhu.


Oni koji su nasledili stranku i vojnu jedinicu — temelje koje smo sopstvenim trudom i vizijom podigli — uradili su isto što i nekadašnji kumovi. Kada su videli da je izvorna ideja jača od njihove prosečnosti, i kada su shvatili da sa jučerašnjom opozicijom trguju za mrvice vlasti u Vladi, posegli su za jedinim oružjem koje kukavice imaju: zabranama, cenzurom i mučkim izbacivanjem iza zatvorenih vrata.


Mislili su da će dugmetom kick i menjanjem brava na Discordu izbrisati onoga ko je sve sagradio. Mislili su da se istorija jedne organizacije može skratiti i prilagoditi njihovim malim foteljama. Ali, baš kao što Miloš nije mogao da izbriše Karađorđa iz pamćenja naroda, tako ni ovi moderni "čuvari ključeva" ne mogu izbrisati činjenicu ko je ovde bio Arhitekta, a ko su samo privremeni stanari.


Mi nismo izbačeni iz borbe — mi smo sami otišli iz njihove trgovine, ne želeći da ukaljamo obraz u koalicijama bez principa. Ostavili smo im prazne zidine i fotelje natopljene strahom.


Neka drže svoje zaključane kanale i lažne funkcije. Sloboda ne moli pred vratima izdajnika — Voždova ideja okuplja nove ljude i gradi iz početka!