Након што је открила да земљиште не производи новац, влада проучава револуционарну методу: изградњу индустрије.

Бразил напредује у Чиле и шири своју територију. Мапа се шири, генерали славе, а Конгрес остаје 100% империјалистички.

Само постоји један мали проблем:

Територија не плаћа рачуне.

Освајање је релативно једноставно. Тешко је претворити квадратне километре у производњу, индустрију и богатство.

Стога, док наши храбри стратези расправљају о томе коју границу треба освојити сутра, економисти предлажу опасно револуционарну идеју:

Шта кажете на то да нешто произведете?

Следећи корак би требало да буде трансформација експанзије у развој: јачање производње, изградња инфраструктуре и индустријализација земље. На крају крајева, велики Бразил изгледа добро на мапи, али богати Бразил је много теже освојити.

А будућност има још већу амбицију: припремити земљу за војну и, на крају, трку у нуклеарном наоружању.

Али смири се.

Пре атомске бомбе, можда би било мудро смислити како да се плати фабрика која ће је градити.

Формула изгледа једноставно:

  • Прво смо освојили територију.

  • Онда смо стекли богатство.

И тек онда се питамо ко још има образа да се петља са нама.

Јер царство без индустрије је само велика мапа.

И нажалост, велика мапа не доноси новац.